Kao što reče Bendžamin Frenklin: "Reci mi i zaboraviću. Ispredaj mi i upamtiću. Uključi me i naučiću."
Svi smo mi, bez obzira na godine - deca. I svi najbolja saznanja dobijamo kroz igru. U kasnijim fazama života ta igra se zove - iskustvo.
Na primer, ako se kući sa detetom igrate prodavnice, njemu će to biti jako zabavno i naučiće mnoge stvari iz te igre. Kasnije kada ga odvedete u prodavnicu, njemu neće biti strano da traži od prodavca bilo šta, jer je kroz igru sa Vama naučilo kako treba da se ponaša i šta da očekuje.
Dok smo se okrenuli, postali su tinejdžeri. Obično roditelji kažu:"Sad je veliki/a, više nije dete.." A jeste. Samo se više ne igra prodavca. To smo naučili i prevazišli. Sada razmišlja šta bi bilo kad bi bilo, gde bi putovao/la ili voleo/la da ima kuću (kakvu kuću....)....
Jednom sam jednu grupu tinejdžera pitala: "Kada biste mogli da budete neko piće, šta biste bili i zašto?" Na kraju časa, učenici su klasifikovali odgovore u kategorije koje su varirale od "očajno dosadnih" preko "wow, kakva ideja" do onih koji su "otkidali"! Jedna druga grupa, opet, morala je da napiše razglednicu sa MARSA.
Deca vole MISTERIJE. Ako se nešto id njih krije, a njih interesuje šta je, njuškaće da na sve načine dođu do toga o čemu se radi. Pa zašto to ne iskoristiti u obrazovanju? Ja sam smislila priču iz koje sam im samo dala ključne reči. Ostalo je bilo na njima da otkriju.
Da li im za ovako nešto treba predzanje? Što se mene tiče, moj cilj je bio da ih naučim gramatičke strukture. Pored toga morali su da znaju nešto o piću koje bi voleli da budu i bar elementarno o Marsu. U vreme kad nije bilo Interneta, ja bih im spremala ono što treba da znaju pre početka vežbanja. Sada im kažem da na Internetu potraže informacije o tome pre sledećeg časa.
Rešavanje misterije može da bude dobar uvod u čas, kroz koji učenici dobijaju zapravo informacije o onome o čemu ćete Vi detaljnije predavati. Ili može biti dobro za obnavljanje oblasti. Ili već za šta god se Vi odlučite.
Šta je dobro, u svemu ovome, za učenike? Kod dece se razvija kreativnost i učimo ih da kroz saradnju zapravo mogu da dođu do rešenja problema, što će im biti osnovne potrebne veštine jednog dana kada se zaposle.
Svi smo mi, bez obzira na godine - deca. I svi najbolja saznanja dobijamo kroz igru. U kasnijim fazama života ta igra se zove - iskustvo.
Na primer, ako se kući sa detetom igrate prodavnice, njemu će to biti jako zabavno i naučiće mnoge stvari iz te igre. Kasnije kada ga odvedete u prodavnicu, njemu neće biti strano da traži od prodavca bilo šta, jer je kroz igru sa Vama naučilo kako treba da se ponaša i šta da očekuje.
Dok smo se okrenuli, postali su tinejdžeri. Obično roditelji kažu:"Sad je veliki/a, više nije dete.." A jeste. Samo se više ne igra prodavca. To smo naučili i prevazišli. Sada razmišlja šta bi bilo kad bi bilo, gde bi putovao/la ili voleo/la da ima kuću (kakvu kuću....)....
Jednom sam jednu grupu tinejdžera pitala: "Kada biste mogli da budete neko piće, šta biste bili i zašto?" Na kraju časa, učenici su klasifikovali odgovore u kategorije koje su varirale od "očajno dosadnih" preko "wow, kakva ideja" do onih koji su "otkidali"! Jedna druga grupa, opet, morala je da napiše razglednicu sa MARSA.
Deca vole MISTERIJE. Ako se nešto id njih krije, a njih interesuje šta je, njuškaće da na sve načine dođu do toga o čemu se radi. Pa zašto to ne iskoristiti u obrazovanju? Ja sam smislila priču iz koje sam im samo dala ključne reči. Ostalo je bilo na njima da otkriju.
Da li im za ovako nešto treba predzanje? Što se mene tiče, moj cilj je bio da ih naučim gramatičke strukture. Pored toga morali su da znaju nešto o piću koje bi voleli da budu i bar elementarno o Marsu. U vreme kad nije bilo Interneta, ja bih im spremala ono što treba da znaju pre početka vežbanja. Sada im kažem da na Internetu potraže informacije o tome pre sledećeg časa.
Rešavanje misterije može da bude dobar uvod u čas, kroz koji učenici dobijaju zapravo informacije o onome o čemu ćete Vi detaljnije predavati. Ili može biti dobro za obnavljanje oblasti. Ili već za šta god se Vi odlučite.
Šta je dobro, u svemu ovome, za učenike? Kod dece se razvija kreativnost i učimo ih da kroz saradnju zapravo mogu da dođu do rešenja problema, što će im biti osnovne potrebne veštine jednog dana kada se zaposle.
Comments
Post a Comment